Uzgajanje jabuka u obliku vitkog vretena

Dolazak tržišne ekonomije je sa sobom doneo mnogo izmena. Jedna od njih je bila i intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje koja teži ka višoj efektivnosti proizvodnje i konkurentnosti naših proizvođača na tržištu. U voćarstvu je ova intenzifikacija značila prelaz sa viših oblika voćki na niže, sa ciljem da se što efektivnije iskoristi uzgojna površina. Uzgoj nižiš vrsta sa sobom nosi mnogo prednosti, olakšava rad, a kvalitet voća znatno unapređuje. Kod jabuka su tipični predstavnici maljenica (patuljasta jabuka), vitko vreteno, supervitko vreteno, solaks itd. Najperspektivniji i najviše korišćen od njih je oblik vitko vreteno.

Vitko vreteno je uzgojni oblik koji je predviđen za proizvodnju na veliko ali i za bašte. Velika većina današnje sadnje je upravo u ovom obliku. Koristi se pre svega kod jabuka i krušaka, moguće ga je koristiti i kod drugih voćnih vrsta (trešnje, šljive, ribizle, breskve i sl.). Jabuke u obliku vitkog vretena uzgajamo do maksimalne visine 2,2–2,5 m. Ova visina omogućava jednostavniju negu i berbu. Minimalno 80 % voća bi trebalo da se bere direktno sa zemlje. Gustu sadnju ćemo dobiti obrazovanjem uskog rastojanja, u praksi je razdaljina između drveća u redu 0,8–1,2 m; redovi su međusobno udaljeni u zavisnosti od korišćene mehanizacije 2,5–3,5 m. To omogućava sadnju 3000–3500 komada drveća na hektar. Kako bi ovako gusta sadnja bila moguća, neophodno je saditi kaleme koji su uzgojeni na slabo bujnim, maksimalno srednje bujnim podlogama. Kod jabuka je standardna podloga M9, od ostalih su to npr. podloge J-TE-E, F, G, H, J-OH-A, M27, MM106. Kod salbo bujnih podloga i njihovih plitkih (oko 30–40 cm dubokih) korenskih sistema je neophodno obezbediti potpornu konsrukciju i postavljanje sistema za navodnjavanje. Standardna je konstrukcija od bagremovog drveta i betonskih stubova, preko kojih su razvučena tri reda čelične žice i to na visini od 60, 120 i 180 cm. Ovakva konstrukcija služi uglavnom kao potpora za drveće protiv padanja, ali se takođe koristi za vezanje stabla i grana. Uglavnom se koristi zavlaživanje kapljicama koje je vrlo efektno i ide direktno do korenja, a uz pomoć ovog sistema se može aplicirati i dopunsko đubrivo. Glavne prednosti vitkog vretena možemo navesti u nekoliko stavki:

Kao sadni materijal koristimo jednogodišnje ili višegodišnje odgojeno drveće. Može biti špicastog oblika ili ima odnegovan tzv. prevremeni izrast. Sadimo ih na klasični način, bitna je dubina sađenja. Mesto kalemljenja bi posle sađenja trebalo da bude minimalno 10 cm iznad zemlje. Time će se sačuvati zahtevano oslabljujuće dejstvo podloge i time ne rizikujemo da će doći do puštanja korenja nakalemljene biljke preko podloge.

Prilikom rezanja i oblikovanja moramo voditi računa o krajnjem obliku drveta koji će jedino pri dobrom oblikovanju i nezi omogućiti maksimalno iskorištavanje fizioloških principa rasta i rađanja, koje su kod ovog oblika ključni. Cilj je odnegovati 2–2,5 m visoko stablo na kome su u manje-više pravilnoj spirali razmeštene grane kostura. Na njima se nalaze kraće ili duže grane koje rađaju. Ni u kom slučaju ne smemo da dopustimo prerastanje grana kostura. Ako bi izrasle veće, ugrozile bi ravnotežu drveta, osnovni oblik drveta bi bio uništen, što bi značilo razmeštanje snage i hranljivih materija u pogrešnom smeru. Drvo bi tokom celog svog života trebalo da sačuva piramidalni oblik, koji omogućava idealno iskorištavanje sunčevog svetla.

Osnovni rez se ogleda u rezanju srednjeg stabla oko 80–90 cm iznad površine zemlje. U slučaju ako se kalemljeni deo isuviše razvio, ne režemo ga niti skraćujemo, stablo odsečemo nekih 30–40 cm iznad poslednje grane, u zavisnosti od kondicije i jačine drveta. U najbližem vegetacijskom periodu će drvo samo obrazovati u gornjih 30 cm nove grane koje režemo tek u zimskom periodu i to slično kao prethodne godine. Stablo sečemo 30–40 cm iznad najvišeg razgranjivanja, grane ne skraćujemo. Oštećene i suvišne grane odstranimo sasvim, rezom. Ovako postupamo svake godine dok ne dosegnemo krajnju visinu. Kad drvo odraste sečemo samo prerezom, uz pomoć kojeg odstranjujemo suvišne grane, stablo smanjujemo rezom do niže grane, odstranjujemo bolesne i oštećene grane, suvišne grane i izrasline iz podloge. Bitno je ne skraćivati grane. To bi izazvalo nepovoljni efekat – grane bi jačale i oduzimale hranljive materija plodovima.

Ostala nega je ista kao i kod drugih oblika uzgajanja. Bitno je đubrenje, zalivanje, zaštita od bolesti i štetočina, za dobijanje kvalitetnog voća je bitno i prebiranje plodova. Što se tiče zastupljenosti sorti – možete upotrebiti sve sorte, ali je potrebno poštovati specifične zahteve pojedinih sorti. Na primer posle sađenja je potrebno individualno pristupati sortama koje rađaju na dugom drvetu (Rubin, Rubinola, Bohemija Gold isl.). Ove sorte obrazuju široke krošnje i imaju tendenciju guljenja grana. Zato je kod njih dobro aplikovati rani letnji rez kao i druge operacije koje vode ka usporavanju rasta i poboljšavaju rađanje.

Citirano: Komžik, M. (2002): Uzgajanje jabuka u obliku vitkog vretena. Naše biljke 1/2002. g. 3. KPR Slovačka.

Printed from neznama adresa