Uzgajamo bukovaču (Pleurotus ostreatus)

Bukovača (Pleurotus ostreatus) je u poslednje vreme popularnija čak i od šampinjona. Štaviše, u odnosu na šampinjone bukovača ima i jednu veliku prednost – ne možete je pobrkati s otrovnom zelenom pupavkom.

Bukovača (Pleurotus ostreatus) je bogata vitaminima, aminokiselinama i mineralnim materijama koje štite ljudski organizam od dejstva toksičnih materija. Takođe pomaže prilikom smanjivanja nivoa holestorola u krvi, a kao niskoenergetska hrana je pogodna i za redukcione dijete. Pretpostavlja se da sadrži i materije koje imaju antikancerogeno dejstvo.

Uputstvo za uzgajanje bukovače (Pleurotus ostreatus)

Uzgajanje bukovače se vrši na 2 načina – mogu se uzgajati ili na slami u najlonskim džakovima, ili na drvenim oblicama.

Uzgajanje na slami u najlonskim džakovima Prvo pripremite slamu. Pre zasejavanja je potrebno izvršiti sterilizaciju slame, kako bi se uništile bakterije, buđ i ostale gljivice. Sterilizaciju možete izvršiti na 2 načina:

  1. slamu stavite u veću posudu (kotao, stari lonac), zalijte vodom i na temperaturi oko 100°C kuvajte 1 čas. Slamu ostavite da se ohladi na 20–25°C.
  2. druga (i mnogo jednostavnija) mogućnost je sledeća: slamu stavite u veliku posudu pa je zalijte proključalom vodom. Slama je pripremljena za zasejavanje kad se ohladi na 20–25°C. Samo zasejavanje supstrata (slame) vršimo na taj način što u veliki džak naizmenično ređamo slamu i izdrobljeni micelijum. Jedno pakovanje micelijuma je dovoljno za zasejavanje 15–20 kg vlažne slame, što odgovara najlonskom džaku veličine oko 50×100 cm. Kad džak napunite zatvorite ga (zavežite). Uz pomoć žileta ili noža na džaku napravite 3–5 cm velike proreze, oko 10 proreza na 1 džaku. Ako budete uzgajali bukovaču u sredini s niskom vazdušnom vlagom napravite manje proreza (kasnije u slučaju potrebe napravite više proreza). Posle zasejavanja džakove smestite u polusenku (tako da na njih ne sija direktno sunce). Idealna temperatura za uzgajanje bukovače iznosi 15–25°C. Što je temperatura viša bukovača brže raste (na višoj temperaturi se međutim i brže iscrpe hranljive materije iz slame). Zato je dobro temperaturu prilagoditi tome koliko bukovače trenutno zahtevate. Ako bukovača bude rodila više nego što ste u stanju trenutno da upotrebite – prenesite je na hladnije mesto. Ako vam je potrebno više bukovače – stavite je na toplije mesto. Bukovača rađa 3–4 meseca posle čega su hranljive materije u džaku iscrpljene i potrebno je pripremiti novu kulturu (što se može postići i zasejavanjem stare slame). Od jednog pakovanja možemo dobiti 2–4 kg bukovače.

Uzgajanje na drvetu

U prirodi bukovača raste na drvetu lisnatog drveća. Zato je možete uzgajati i na drvenim oblicama dužine 30–80 cm. Možete upotrebiti oblice svih vrsta lisnatog drveća (ne četinara!). Drvo ne bi trebalo da bude starije više od pola godine od odsecanja. Postoji mnogo mogućnosti zasejavanja oblica bukovačom. Bitno je da bukovača dođe direktno u kontakt sa drvetom kako bi hife bukovače mogle prorastati u drvo. Micelijumom obrasle kočiće kasnije zabodite do 1/3 u zemlju u bašti, na mestu koje je u polusenci. U slučaju suše ih prskajte vodom. Oblice rađaju 2–5 godina (u zavisnosti od hranljivosti drveta).

Prodaja rasade bukovače



Printed from neznama adresa