Botanix - časopis o biljkama i baštovanstvu

srpsko izdanje

Palma Parajubaea torallyi

Parajubaea torallyi je jedna od najlepših palmi Južne Amerike. Sigurno vam to ime ništa ne znači. Nije ni čudno. U Evropu se zbog velikog semena (i s tim u vezi velikim troškovima prevoza) uvozi samo ponekad. Zato se sa ovom atraktivnom vrstom palme izvan Bolivije možete retko sresti.

U prirodi raste u suvim dolinama bolivijskih Andi na nadmorskoj visini 2700–3400 m n. v. zbog čega je smatrana za najvišu rastuću palmu na svetu. U ovim predelima temperatura retko doseže 20 °C, a noćni mrazevi nisu retkost. U zimskim mesecima (juli, avgust) se temperatura često spušta na –7 °C. Godišnje padavine dosežu jedva 550 m m, što je manje nego u najsuvljim oblastima južne Moravske. Zahvaljujući visokom položaju prirodnog staništa Parajubaea torallyi je suptropska vrsta palme koja je otporna na hladnoću, tako da se u povoljnim uslovima na Mediteranu može uzgajati tokom cele godine napolju „pod vedrim nebom“. U našim je uslovima tokom zimskih meseci morate preneti u prostoriju u kojoj se mogu pojavljivati i mrazevi, i tu bez problema može da preživi temperaturu oko 0 °C. Otpornost na smrzavanje je u Evropi ograničena do –3 °C. Najniža temperatura koju je ova palma u kulturi preživela iznosila je –8 °C. Biljkama su doduše otpali svi listovi, ali biljke su preživele i na proleće su im izrasli novi listovi.

U Boliviji može da izraste do visine 14 m, a prečnik stabla do 25–35 cm. Stogodišnji primerci rastu do visine od 30 m, a prečnik stabla do 50 cm. Privlačnu krošnju sačinjava oko 20 listova koji mogu da narastu do 5 m. U kulturi van zamlje porekla palma može da dosegne dosta manje dimenzije.

U prirodi raste u 2 oddeljene populacije koje se najvidljivije razlikuju po veličini semena. Parajubaea torallyi varijeta torallyi ima seme koje doseže dužinu čak 7 cm, dok je njihova sitnosemena varijeta Parajubaea torallyi varijeta microcarpa oko 3× manja, mada su izgledom vrlo slične. U prirodi ne doseže dimenzije svoje srodnice s velikim semenom.

U Boliviji je Parajubaea torallyi omiljena biljka, možete je sresti u gradskim parkovima i u uličnim alejama. U gradovima Ekvadora i južne Kolumbije se na nadmorskoj visini 2500–3000 m uzgaja Parajubaea cocoides koja je manje otporna na hladnoću i sporije raste. S obzirom na veliku sličnost sa Parajubaea torallyi i iz razloga što nije poznata u prirodi, pretpostavlja se da je u pitanju kulturna forma Parajubaea torallyi.

1996. godine je bila opisana Parajubaea sunkha koja je najmanji zastupnik ovog roda. Može izrasti do visine od 8 m, raste u nekoliko dolina u unutrašnjosti Andi u oblasti Valegrand (Vallegrande), u pokrajini Santa Kruz (Santa Cruz) u Boliviji na visini 1700–2200 m n. v. Sve do detaljne taksonomske revizije je bila zamenjivana sa Parajubaea torallyi.

Uzgajanje palmi roda Parajubaea iz semena nije teško, ali zahteva mnogo strpljenja. Seme u prirodi proklijava nepravilno, što obično traje 1,5 godinu. Neko seme u kulturi proklija za mesec dana, drugom je potrebno pola godine, a nekom čak i do 2 godine. Pošto je u pitanju suptropska vrsta palme, visoka temperatura ne pospešuje klijanje, čak ga može usporiti.

Seme je pre sejanja potrebno namočiti u mlaku vodu na 5–7 dana; seme varijete sa velikim semenom i na 2 nedelje. Vodu menjajte svakodnevno da seme ne bi istrulilo. Seme (pogotovo kod krupnosemenih formi) možete malo da obrusiti. Voda će u međuvremenu prodreti u seme i završiće se faza dormancije (faza odmaranja koja seme štiti od klijanja u sušnom periodu koji je u Boliviji tokom zimskih meseci, tj. od juna do oktobra), pa će seme početi da klija. Time se završava vlažna faza. Imajte u vidu da je u pitanju suptropska vrsta koja raste u suvim oblastima i zato na nju suvišna vlaga deluje negativno. Nakon namakanja seme zasadite ili u saksiju ili u plastičnu kesu tako da mu polovina viri iz zemlje, te ga smestite na mesto gde se temperatura kreće oko 10–20 °C (idealno je ako postoji razlika između više dnevne i niže noćne temperature). Glavna razlika između uzgoja ove vrste i uzgoja većine drugih vrsta palmi se ogleda pre svega u nižoj temperaturi i relativno suvljem supstratu.

Zasađeno seme kontrolišite jednom u 3–4 nedelje, a kad počne da klija presadite ga u samostalnu saksiju. Iskustva negih uzgajivača govore o tome da je kod semena koje ne proklija do godinu dana potrebno prestati sa zalivanjem i supstrat ostaviti par meseci da se potpuno osuši. Onda se seme izvadi, na nedelju dana umoči u vodu i opet zasadi. Za pola godine je proklijalo skoro sve seme tretirano na ovaj način. Seme koje ne proklija ni tokom sledeće godine ponovo ostavite par meseci da se osuši (simulacija bolivijskog perioda suša). Nakon još jednog umakanja je proklijalo svo seme.

Klijanje semena ove palme je skoro 100%, samo morate znati postupak. Najsporijem semenu je potrebno obezbediti 1–2 višemesečno razdoblje suše.

Kad odnegujete mladicu njen uzgoj je već jednostavan, samo budite umereni prilikom zalivanja. Mlade palme više vole polutamu (mladice u prirodi rastu u senci starijih primeraka), dok odrasle biljke zahtevaju puno svetla.

Rod Parajubaea spada u najugroženije južnoameričke palme. Glavni razlog njihove ugroženosti je uništavanje biotopa, širenje poljoprivrednog zemljišta, krčenje šuma i prekomerna ispaša. Palme rastu na vrlo malom području što još više povećava njihovu ugroženost i verovatnoću izumiranja. Zbog njenog velikog semena je mogućnost širenja palme na nove lokacije ograničena, a njihov najznačajniji prenosilac na veće razdaljine – andski medved (Tremarctos ornatus) je zbog ljudskog faktora slično ugrožen.

««« Prethodni tekst: Bor Pinus kesiya Sledeći tekst: Kineski čajevac – uzgajite vlastiti čaj! »»»

četvrtak 18.6.2009 09:32 | odštampaj | Palme, Instrukcije za uzgajanje

KPR predstavlja

KPR - Klub uzgajivača biljaka Slovačka
Klub uzgajivača biljaka je dobrovoljno udruženje baštovana iz celog sveta. čitaj više...
Razdelite svoja iskustva koja imate sa uzgajanjem biljaka. Napišite tekst na ovom webu!

Kategorije: Svi Biljke mesožderke Egzotične biljke Instrukcije za uzgajanje Palme Pečurke Travnjak Vodene i močvarne biljke Štetočine