Botanix - časopis o biljkama i baštovanstvu

srpsko izdanje

Uzgajamo avokado

Avokado (botanički američka kruška – Persea americana) je tropsko drvo visoko 6–20 m. U prirodi raste na prostorima od Meksika do Brazila. Danas se uzgaja u celom tropskom i suptropskom pojasu.

Listovi su elipsastog oblika, na kraju su špicasti, kožasti su, sjajni, svetlozelene do tamnozelene boje, na donjoj strani su sivi. Izgledom podsećaju na list pomorandže.

Avokado cveta u velikim cvetovima koji sadrže 100–300 cvetova, ali do oprašivanja dolazi samo u oko 0,1% slučajeva. Glavni uzrok toga leži u činjenici što je tokom prvog dana cvetanja zreo samo tučak, zatim što su prašnici još nerazvijeni. Cvet se posle na jedan dan zatvara. Sledećeg dana, kad se cvet ponovo ovori, prašnici su već zreli, ali je tučak već uvenuo. Osim toga se cvetovi sa zrelim prašnicima u odnosu na cvetove sa zrelim tučcima otvaraju u različito doba dana.

Plod je jajasta ili kruškasta boba. Sorte prema plodovima delimo u tri geografske grupe:

  1. Antilska (tropska) grupa potiče iz tropskih nizijskih oblasti (do 800 m n. v.). Ovde spadaju na primer sorte Waldin, Simmonds i Black Prince. Osetljive su na mraz. Plodovi su 0,4–1,5 kg teški.
  2. Gvatemalska (polutropska) grupa potiče iz tropskih planinskih oblasti (800–2 800 m n. v.). Tipični predstavnici ove grupe su sorte Bemik i Hass. Kratkotrajno podnose pad temperature na čak 0 °C. Plodovi su teški 0,5–1,5 kg.
  3. Meksička (suptropska) grupa potiče iz suptropskih predela Meksika. Ovde ubrajamo sorte koje su najotpornije na niske temperature (bez nastanka oštećenja kratkotrajno podnose i temperature od oko –4° C). Sorte iz ove grupe su najčešće uzgajane. Ovde ubrajamo na primer sorte Gottfried i Pernod. Plodovi su malji (do 250 g).

Danas postoje i sorte koje su nastale ukrštavanjem sorti dveju grupa (najčešće gvatemalske i meksičke). Za nas su značajne samo sorte meksičke grupe. Zbog složenog cvetanja plodovi se ne formiraju, ali je u pitanju vrsta zahvalna za držanje u enterijereru pre svega zbog svojih atraktivnih listova. Iz semena cvetaju tek kao 6–8-godišnje. Avokado zahteva difuzno svetlo. Možete ga uzgajati u stanu, kancelariji ili u stakleniku. Preko leta ga možete izneti na balkon ili u baštu.

Što se zemljišta tiče, avokado nije zahtevan. Dovoljna mu je laka, blago kisela zemlja koja se obično koristi u baštovanstvu. Tokom cele godine zahteva vlažnu, ali ne previše zalivanu zemlju. Ako mu nedostaje vlaga može mu opasti lišće. Odgovara mu povremeno prskanje rasprašenom vodom.

Avokado se najjednostavnije razmnožava iz semena. Reznicama se mogu razmnožavati samo neke od sorti.

Semenke je potrebno do polovine namočiti u vodu, tupim krajem dole. Natapajte ih dok vam ne počnu klijati. (Preporučujemo vam da ih ne natapate duže od 3 meseca kako vam ne bi trunule. Ako do tri meseca ne počnu da klijaju, zasadite ih. Uglavnom ubrzo posle sađenja počinju da klijaju i da rastu.)

Semenku zasadite do 3/4 tupim krajem dole. Kao dobro se pokazalo saditi ih po jednu u veću posudu koju prekrijemo tablom stakla. Na ovaj način se u posudi održava vlažna sredina koja ubrzava klijanje. Izaberite lak setveni supstrat (zemlju) koji dobro propušta vazduh, kako bi suvišna voda mogla odmah da otiče. Staklenu tablu skidamo svaki dan na 30 minuta da ne dođe do buđanja semenke.

Seme najbrže klija ako je ceo dan na toplom mestu. Idealna temperatura je iznad 25 °C. Posle izbijanja prvih listova avokadu je dovoljna sobna temperatura.

Visoku temperaturu ćete najlakše održati ako saksiju stavite iznad toplog radijatora. Zato je najpovoljnije sejati sveže semenke – u toku zime, tokom grejne sezone.

Avokado raste u našim uslovima dosta brzo. Krošnjasto drvo visine oko 1 m će vam izrasti za otprilike 2 godine.

Plodove avokada ćete vrlo teško odgajiti u našim uslovima, ali danas nije problem nabaviti ih u prodavnicama. Nažalost, verovatno nećete uspeti da odnegujete biljku iz semenke plodova kupljenih u prodavnicama (malokad imaju sposobnost klijanja, jer su plodovi bili ubrani još kao nezreli).

Avokado je najhranljivije voće na svetu. Njegova energetska vrednost iznosi 840 kJ na 100 g mesnatog dela (radi uporođenja: banane 355 kJ, mango 215, papaja 180, paradajz 90, krastavac samo 0,64). Sadrži 5–32% masnoće koja se lako utrljava u kožu i predstavlja bitnu komponentu u kozmetici. U odnosu na hemijski sastav avokado nije voće u pravom smislu reči, bez obrzira na to što ga u voće ubrajamo.

Najčešće se konzumira u sirovom stanju. Preseče se, poprska se limunom, posoli ili začini i jede se kašičicom. U sledećem broju ćete naći i nekoliko jednostavnih recepata za jela od avokada.

««« Prethodni tekst: Indijski lotos (Nelumbo nucifera) Sledeći tekst: Bodljikava palma Rhapidophyllum hystrix »»»

petak 22.5.2009 12:07 | odštampaj | Egzotične biljke, Instrukcije za uzgajanje

KPR predstavlja

KPR - Klub uzgajivača biljaka Slovačka
Klub uzgajivača biljaka je dobrovoljno udruženje baštovana iz celog sveta. čitaj više...
Razdelite svoja iskustva koja imate sa uzgajanjem biljaka. Napišite tekst na ovom webu!

Kategorije: Svi Biljke mesožderke Egzotične biljke Instrukcije za uzgajanje Palme Pečurke Travnjak Vodene i močvarne biljke Štetočine